Čitam danas svog omiljenog blogera na B92, Nenada Svrakića i pitam se gde su bili takvi profesori jednom davno u zemlji Srbiji kad sam ja upisivala fakultet... ne da bih ga završila nego ne bih ispuštala knjigu iz ruku. Neki ljudi su rođeni da prenose znanje drugima. Nenad je jedan od njih. Mnogo talenta je potrebno da bi neko na takav način objašnjavao Uranijumovo jezgro, Pretpostavku normalnosti...
Najzad sam završila ispite...valjda mi je bilo toliko teško jer je srce na drugom mestu. I ne, nije sporno – verovatno su desetke...mozda jedna devetka, danas mi je baš onako nebitno...
Nego imam 3 meseca da odlučim what is going to be – tamo gde ide srce ili tamo gde razum zna da je bolje? Dva transcript–a i svi potrebni ispiti su tu... ali hocu li tamo gde za 18 meseci mogu da zarađujem onoliko koliko sam namerila svojevremeno i čitav život da provedem sa brojevima u kancelariji i živim željeni život posle pet, ili ću tamo gde ide talenat i srce ali prognoze nisu bas sjajne za isplativost istog? Da li vredi 3 meseca misliti o tome, hoće li to doneti ikakvog rezultata ili ću odluku o tome doneti u trenutku? Oh, well...
I tako, čitam Nenada i naletim na video koji je on postovao... i shvatim da je to ono sto mi je potrebno ova tri meseca i ceo život posle toga: podrška. I ne samo da ja budem sigurna u svoju odluku, već da imam nekog ko će sve vreme da stand by me – što god da se desi, kuda god da to vodi... gde god da završim zbog svoje odluke.
Playing For Change!
P.S.
Please watch until the end...
Ako ne poslusas srce, mogla bi se kajati nekad kasnije u zivotu.. a verujem da isplativost mozda i nije najvaznija stvar, na kraju kad pogledas.. Ali naravno, ja ne znam ni o cemu se radi ali eto iz nekog mog ugla- nemoj previse da razmisljas nego zazmuri i ubodi ;-)
ReplyDeleteOhio
Ja pretpostavljam da srce hoće na novinarsku stranu ... ali takođe koliko sam skapirao ti si zaista dobra u tom poslu koji trenutno radiš sa brojevima ... pa kapiram da to sa brojevima ne voliš, teško da bi bila dobra u tome ;)
ReplyDeleteMada kapiram da je novinarstvo (ako je to), dosta izazovnije i dinamičnije od sedenja u officu i računanja.
Ja tebe ovako virtuelno kapiram kao avanturistu tako da verujem da će i tvoja odluka biti takva.
A šta god da odlučiš, ja kao neki nebitan lik ću te potpuno podržati ;)
Iako sam još uvek, žargonski rečeno, zelen, neko moje razmišljanje, iz dosadašnjeg skromnog iskustva, bi bilo...
ReplyDeletePoslušaj srce!
Jednom sam negde pročitao: "Samo glupi i mrtvi ne menjaju mišljenje.", kao i: "Možda će se moje mišljenje i menjati ali ne i činjenica da sam u pravu.".
Ono što razum zna, je ono što on zna danas, usled činjenica sa kojima rapolaže danas. Sutra će pak razum, možda, usled novih činjenica, znati nešto drugo. A srce? Srce će uvek, manjim ili većim intenzitetom, vući na svoju stranu.
Kajanje? Nekada je neizbežno. Ali, kajati se nakon što uvidimo da smo izabrali pogrešan put slušajući srce, ili se pak jesti pitanjem: "Šta bi bilo, kad bi bilo, da nismo polušali razum?", nikako nije isto.
Ja sam naučio da živim sa greškama koje sam počinio svaki put kada sam slušao srce, kao i da ih prebolim. S druge strane, još uvek učim, i čini mi se da nikada neću naučiti, da prebolim "greške" koje nisam počinio kada sam slušao razum.
http://www.youtube.com/watch?v=xfq_A8nXMsQ
Toliko...
djon