SveCka kreditna kriza - ocima jednog nepopravljivog optimiste...

Nije da sam izbegavala da pišem o svemu što se dešava poslednjih par meseci – jednostavno ne volim da dižem paniku, ni sebi a ni drugima. A i ne može neka normalna analiza da se radi bez sagledavanja svih parametara i privrednih dešavanja za bar 6 meseci. Sve ostalo bi zaista bilo suludo. Znači – kriza. Svetska. Eto čega se sada setih – ova fraza je bila jedna od omiljenih jednog od mojih velikih prijatelja... mora da je bio prilično vidovit...

Da prvo pojasnim par stvarčica...
Kad pročitate kolika je stopa nezaposlenosti, pa krenete u paniku – odmah dodajte još jedno 4% na pomenutu cifru. Ne zato što je statistika kurva, vec čisto zato što svaki method obračuna ima neki flow. Po definiciji, ukupan broj nezaposlenih se dobija kada od stanovništva koje ne radi, oduzmete one koji ne traže posao (e sad još luđa definicija: ne traže posao oni koji studiraju, oni koji rade part time bez obzira sto bi više da rade etc). Znači u startu je deo ljudi koji su potencijalno nezaposleni izbačen iz procesa izračunavanja. Onda se Labor Force podeli sa unemployed i dobije se taj famozni unemloyment rate. Sad, ko nas pita sto onaj ko radi 20 sati nedeljno još uvek traži posao. Ili sto i studenti traže posao. S druge strane, statistika nije što bi amerikanci rekli “zabrinuta” za sezonske radnike koji izgube posao (sad neka me zaskoče svi oni koji me kritikuju zbog bukvalnog prevođenja kad mi mozak razmišlja na engleskom a ruke pišu na srpskom). Znači – kad počnete da tražite posao po Los Angeles-u, pa pomislite da ćete lakše naći part time job – razmislite još jednom, jer i svi ovi koji nisu upali u tih 11% zvanično nezaposlenih (jer rade nekoliko dana nedeljno), traže isti takav posao kao i vi. No, ja i dalje tvrdim: kad se mora nije teško, pa ako se neko naučio kako da se snalazi u vreme kad posla nema nigde i kad je zemlja u problemima do grla, to smo valjda mi sa Balkana.

Da pomenem jos nešto – kreditna istorija dobra ili ne – banke su definitivno zavrnule slavinu. Naravno – moraju da budu likvidni – što u prevodu znači “zero risk taken”. I kad smo već kod toga, da razjasnimo neke nedoumice oko kreditne istorije: u nekoliko navrata smo se ubeđivali na forumu šta sve pozitivno i negativno utiče na kreditnu istoriju i svašta se tu čulo... mitovi i legende.. te evo i zvanično (to vam lepo piše kad proveravate svoj credit history report i score preko Experian, kao što sam ja pre neki dan):

IN THE KNOW: The Top Three Credit Myths: Revealed

Myth 1: Checking my own credit report will lower my score
Personal inquiries, also known as "soft inquiries" or "below the line inquiries," are not visible to lenders and therefore are not part of your credit score calculation. So you can rest easy—checking your own credit report or score does NOT negatively impact your score.

Myth 2: Applying for new credit will actually lower my score
This depends on the type of credit you're applying for. If you apply for several credit cards within a short period of time, the number of inquiries will go up, which could drop your score. But if you're applying for a mortgage or auto loan, multiple inquiries from these lenders are generally treated as a "single inquiry" and will have little impact on your credit score.

Myth 3: My score is the only thing that matters to a lender
In addition to your credit score, credit grantors may consider a number of other factors such as your income, assets, length at current residence and employment history when determining whether to extend credit. The criteria used may differ from one creditor to another.

I evo jos malo “loših” vesti:
Bank of America sledećeg meseca podiže interest rates svim klijentima koji ne plaćaju balance svakog meseca u celosti. Isto su uradili Chase, Amex i Citibank prošlog meseca. Do sada je bilo normalno da se slične mere primenjuju na one koji kasne sa plaćanjima, ili one koji su u međuvremenu ušli u rizičnu grupu - nasuprot sadašnjem stavu (za sta očigledno treba da zahvalimo opštem ekonomskom haosu), ranije je čak i bilo poželjno da se ponekad ostavi balance – oni na vama uzmu kamatu što im je i cilj, i to je moglo samo da pozitivno utiče na podizanje kreditne linije (veće zaduženje, veći interest na neizmireni balance). Ono što sada treba da se ima u vidu je:
- ukoliko ne prebacujete balance, nećete imati problem
- ukoliko vam ne odgovara veći interest rate – odbijte banku pa makar morali da zatvorite račun (ovo ne utiče na credit history i ne daje nikakve negativne bodove, izuzev što vam je umanjena kreditna linija pa samim tim i liquidity ratio). Možete isto i da prestanete da koristite credit card na kojoj je uvećan rate – što može da se pokaže kao pomalo neizvodljivo jer dosta ljudi pogotovo sada zavisi od credit cards, loans je gotovo nemoguće dobiti, pa čak i home equity loans.
- od sledece godine, nova federalna regulativa ograničava podizanje bank interest rates (ali do tada mora da se čeka, a i sve mi se čini da banke malo razmišljaju unapred – da podignu koliko mogu sada pošto kasnije neće biti u prilici). Congress i dalje razmatra nove restrikcije za banke koje bi se uvele čak i ranije. Komentar banaka na poteze Federal Reserve je naravno očekivan: nova regulativa će im uskratiti mogucnost da različito boduju rizične klijente (sa većim interest rates) kao i promotivne ponude (low interest rates i zero percent za prebacivanje balance).

Chase banka je otišla i korak dalje i zahteva od svojih klijenata da umesto 2% minimum amount, placaju 5% (ukoliko nisu u mogućnosti, banka ukida promotional rate).

Dakle, ljudi straaaaaaašno! Kad vam to kaže jedan optimista u duši! Da ne kukam previše, meni je ok (nisam pred bankrotom) ali ne valja čim se ustežem od mnogih stvari od kojih ranije nisam (planovi za putovanja, kupovanje nepotrebnih stvarčica koje btw život znače...mada, kad malo bolje razmislim opet mi se omaklo pre neki dan).

Za kraj nekoliko Tax tips:

Pretpostavljam da niste u onoj grupi koja zarađuje preko 1 million godišnje, te i šansa za IRS audit nije 10% (kao “njima”). Evo standardnih “red flags” za obične smrtnike: veliki business troškovi, mnogobrojni dobrovoljni prilozi, prijavljeni prihod koji se ne slaže sa onima koje je poslodavac prijavio, zaboravljanje da se prijavi 1099, veliki write offs (schedule C)… ko god se nada da će da im promakne, grdno se vara (pogotovo ko sluša učestale reports da je IRS “popustio” u poslednje vreme): returns se prvo proveravaju preko algoritma Unreported Income Discriminant Function System, koji uporedjuje deductions, exemptions i credits sa standardima u istom taxenom levelu. Oni koji imaju visok DIF score odmah idu na audit. Onda na red dolaze tips (da komšiji crkne krava), i tu ne propuste nijedan prijavljen slučaj (ukoliko claim zvuči validno)…pošto mnogo njih misli da može da bude random izbor – ne može bez razloga, može samo da se desi da IRS radi na tome da reši neki problem, pa da budete u grupi koja se istražuje za rešavanje tog problema pa da onda oni reše da randomly izaberu nekoliko hiljada iz te grupe…

Sad kad malo bolje razmislim i nisam morala baš ovako sumornu temu da izaberem za ovako jedan predivan dan… 27 stepeni je, volim proleće u LA!